O ovoj epizodi nemam puno da kažem. Marina i Švaba su u glavnom fokusu, no sa strane se događaju mnoge druge stvari, kod sporednih likova koji naizgled nemaju puno veze sa glavnom pričom.
No, meni se čini da je jedna od najprisutnijih emocija u epizodi, čežnja. Kroz tu emociju upoznajemo nove pozadinske priče ostalih likova, kao što su Marina, pop Milorad, Krunoslav Krlja, Ekser, Milenko, Deša Inhof, baka Ruža... Svi oni čeznu za nekim ili nečim svojim, prisjećaju se uspomena, razmišljaju o budućnosti, otkrivaju strašne tajne iz prošlosti...
Kad sam prvi put gledao ovu epizodu, duboko su me dotaknule Marinine priče o njenom dosadnom i usamljenom životu u Njujorku, Krljino priznanje Ekseru da je Dule prodao plac na kojem se nalazi njegov kafić, ali najviše me je dodirnula insinuacija na tajnovitu prošlost Svetozara Toze Stefanovića. Od početka su me kreatori uvjerili da je Toza zaista bio velika dobričina, vrijedan radnik, no povremeno spominjanje da je Toza uradio nešto što je od svih sakrivao, (a kada uradiš nešto što od svih sakrivaš to je u većini slučajeva tragično), no te insinuacije su učinile ovu seriju još više interesantnom.
Prethodna epizoda
https://www.imdb.com/title/tt1171189/?ref_=tt_ep_nx
Sljedeća epizoda
Nema komentara:
Objavi komentar