Teško je pisati recenziju za triler filmove, jer oni ne obiluju toliko velikim materijalom za razmišljanje. Prije će biti da imaju materijala za pogađanje. Svaki dobar triler ima zadatak da te uvede u priču i ponudi ti dovoljno radnje da te zainteresira i postavi pitanja, pa da te pomalo hrani odgovorima, koji dolaze u jako malim dozama zbog kojih jednostavno ne smiješ i ne možeš da ga ugasiš. El Cuerpo ima upravo takav recept.
U svakom dobrom trileru mora da postoji i neko ubistvo, ili makar nečija smrt, koja je obavijena velom misterije i nečega što mi kao publika ne znamo. Ovdje je scenarist i režiser otišao korak dalje, te odmah na početku ispričao priču o tijelu žene koje je tragom nestalo iz mrtvačnice. Kasnije nam nudi i sumnjivog muža koji ima motiv za ubistvo, ali ni on niti mi nemamo ni najmanju predstavu šta se moglo dogoditi sa lešom.
Zbog takve postavke, radnja se odvija na više nivoa, te nas scenarist i režiser, Oriol Paulo, na kašičicu hrani nekakvim nedovoljnim insinuacijama, koje potežu više pitanja nego što daju odgovora. Kroz retrospektivu, pak, saznajemo pozadinsku priču o likovima, sklapamo mišljenja i pokušavamo pogoditi šta se desilo. Onda, na kraju, kao u svakom savršenom trileru, dobijamo obrt, plot twist, iznenađujući i šokantan u isto vrijeme. Shvatamo da smo sve tragove već vidjeli tokom cijelog filma, i obrt dobija savršeni smisao.
Originalna priča, ubistvo, misterija i plot twist koji odgovara na sva pitanja. Recept za savršen triler.
https://www.imdb.com/title/tt1937149/?ref_=tt_mv_close
Nema komentara:
Objavi komentar