Još jedan film koji je teško opisati. Tako da, SPOJLERI!
U brojnim čitanjima raznih članaka o filmovima Gaspara Noe, neko je napisao da njegovi filmovi pripadaju pokretu zvanom New French Extremity, mada je taj termin još uvijek diskutabilan i nije najpreciznije definisan. Takođe, pominje se i termin Cinema of Body, i ako pogledate Irreversible, možda otprilike dobijete ideju šta to znači.
Priča je ispričana kroz sekvence ispričane unazad, slično kao u Nolanovom Mementu. Troje prijatelja odlaze na zabavu. Pričaju o najbanalnijim stvarima, prekidaju jedno drugo. Posvađaju se. Lik Monice Belluci, Alexandra, odlazi sa zabave. Odlučuje da ode kroz podzemnu. Susreće je pijani lik. Siluje je i prebije. Njeni drugari to saznaju i kreću u osvetnički pohod pronalaženja tog pijanog kretena. Pročitajte sve ovo i zamišljajte kako su sekvence ispričane unazad. Prvo ide osvetnički pohod pa tek onda priča o tri prijatelja.
Cinema of Body se najviše može primijetiti kroz Gasparove kadrove u kojima često ne prikazuje lice, nego torzo. Tih kadrova je bilo više u njegovom prethodnom filmu, Seul Conre Tous. Takođe, za one koji bi išli u dalju i dublju analizu, primijetite odsustvo emocija u velikoj većini dijaloga, ekspozicije i razrade likova. Gaspar teži da pokaže sirovu, materijalističku i životinjsku stranu čovjeka. U Irreversible, sakupio je sve to u nevjerovatno potresnu i eksplicitnu scenu silovanja i premlaćivanja. Ona nosi snagu cijele radnje, jer osvetnički pohod njenog dečka i sav njegov životinjski (vidite, Cinema of Body) bijes inspiriše ogromna bol koju je ona pretrpjela.
Vincent Cassel je maestralan, ali svi treba da ustanemo kad kažemo ime Monica Belluci. Njena gluma u sceni silovanja je za udžbenike.
https://www.imdb.com/title/tt0290673/?ref_=nv_sr_1?ref_=nv_sr_1
Nema komentara:
Objavi komentar